S(j)ećanje

Da li mi biramo sećanja ili sećanja biraju nas? 

“S(j)ećanje je selektivna fantazija o prošlosti.” Rečenica iz predstave "Sarajevska pozorišna tragedija" , koje se samo delimično sećam, a koja je upravo o sećanju. O sećanju na dobro i zlo i o tome da li je dobro sećati se i čega.Ako se sećamo dobrog, ne možemo da se ne sećamo i onog što je bilo zlo. 

 A ako se sećamo zla, da li ga sećanjem i govorom o njemu prizivamo?
 I da li sećanje na zlo i onda priča o njemu, postaje i govor zla?
To su neke od tema kojima se bavi predstava.
Toga se sećam.
 I toga da sam se pitala posle predstave da su svi ti odgovori jasni da li bi postojale predstave, romani, reči koje se bave sećanjem ili onim što ostavlja trag u nama.
 I da li je upravo taj nejasan trag koje ostavlja sećanje ono što nas navodi na razmišljanje i zbog čega nastaju sve te reči ispisane u njima.
Ako jednom smisle spravu koja sve snima, onda će ona da ima i mogućnost brisanja, zar ne?
 A onda se nameće pitanje da li je bolje neke stvari brisati svesno ili nesvesno.
 Da postoji i da mogu da biram ostala bih pri ovom nesvesnom.
 Sad.
U budućnosti možda promenim mišljenje.
 I možda nestane trag o mom prethodnom izboru.
I razmišljanju.
O sećanju.
Trag u mom sećanju.

Ima jedan lep film o tome - Eternal Sunshine of the Spotless Mind.
I jedna pesma koja kaže - Everybody's gotta learn sometime.

 Da li?

Tamo

Malopre vadi Aleksa posuđe iz mašine (što je od skoro njegov kućni zadatak koji bez pogovora i to sve brže izvršava) i pokaže mi špatulu i kaže: "Tamo?", što u ovom slučaju znači - Gde ovo stoji?

I setim se onda trenutka kada je prvi put izgovorio to "tamo".

Tašmajdanski park, on ima 4 ili 5 godina, vuče me za ruku i govori: "Aaa...", jer hoće da ide na tu neku stranu, na šta mu ja kažem: Hajde umesto to "aaa" probaj lepo da kažeš "tamo".

I on prvi put izgovori to "tamo", lepo i jasno.

Mislim da moju sreću u tom trenutku može da razume samo onaj ko je prolazio i pronalazio čudne puteve do svake reči.

Od tada je prošlo mnogo godina i to "tamo" dobilo još mnogo značenja, a sreću sve češće zamenjuje pitanje šta kad ja ne budem pored njega da razumem koje u tom trenutku ima.